SEĆANJE NA BOMBARDOVANJE NAJVEĆE SRPSKE TOPLANE NA NOVOM BEOGRADU.

Razdragano jutro 4. aprila 1999. godine je nagovestilo dan koji će biti zauvek urezan u sećanje na najveću srpsku toplanu, „Novi Beograd”. Taj dan je zauvek promenio živote radnika u toplani, posebno Slobodana Trišića, čiji je život prekinut u trenutku kada su NATO projektili pogodili rezervoare sa mazutom, pretvarajući toplanu u scenu razaranja i dima.

Goran Smiljanić, nekadašnji inženjer za hitne intervencije, seća se tog jutra kao da je juče bilo. Uzbuđenje zbog vedrog jutra brzo je ustuknulo pred strahom i nesigurnošću nakon udara bombi. Bombe su pogodile ne samo rezervoare, već i srca i živote ljudi koji su u toplani radili i stvarali svoje domove. Smiljanić je prisutan u sećanju kolege Miloša Dimitrijevića, koji je suzama prolio bol za uništenom toplanom, mestom gde je proveo decenije svog života. Ono što je ostalo posle tog tragičnog događaja su ne samo fizička razaranja, već i dugoročne posledice po zdravlje i živote radnika koji su bili izloženi tim strašnim trenucima.

25 godina kasnije, svetlićemo sećanje na Slobodana Trišića polaganjem venaca ispred spomenika na Savskom nasipu. Biće to trenutak da se setimo žrtava tog rata, ali i da istaknemo snagu zajedništva i otpornosti ljudi koji su se izborili sa tim teškim vremenima.