Danas, kada krošnje zaklanjaju fasade i kada su parkovi i travnjaci sastavni deo svakodnevnog života, lako zaboravljamo da Novi Beograd nekada nije imao gotovo nijedno drvo. Njegovi možda i najstariji „stanovnici“ – stabla – rasla su polako, decenijama, sve dok nisu postala neizostavni deo identiteta ovog dela grada.
Ako bismo se vratili nekoliko decenija unazad, u osamdesete godine prošlog veka, prizor bi bio znatno drugačiji. Između zgrada prostirala se gola, peščana i siva površina, bez hlada i bujnog rastinja. Iako su stambeni blokovi bili izgrađeni, prirodni ambijent tek je trebalo da se formira.
Malo je poznato da je ozelenjavanje Novog Beograda predstavljalo jedan od najsloženijih urbanističkih poduhvata tog vremena. Početkom pedesetih godina prošlog veka započet je ambiciozan projekat na levoj obali Save, na prostoru koji je nakon povlačenja vode ostao kao velika peščara.
Na površini od oko 100 hektara nasut je sloj takozvanog regulisanog peska, debljine između dva i tri metra. Materijal je vađen rečnim bagerima iz korita Dunava, a zatim ručno raznošen i raspoređivan. Taj sloj predstavljao je osnovu za kasnije formiranje vegetacije.
Rezultati ovog „eksperimenta na pesku“ postavili su temelje daljem planskom ozelenjavanju i pokazali da je moguće stvoriti stabilan zeleni fond i na zahtevnom, peščanom tlu.
Novi Beograd doneo je i nov koncept u urbanizmu – takozvano „blokovsko zelenilo“. Za razliku od tradicionalnih ulica sa zgradama u nizu, ovde su stambeni objekti građeni u otvorenom prostoru, sa velikim zelenim površinama između njih.
Investitori koji su gradili zgrade bili su zaduženi i za uređenje zelenih površina unutar blokova. Tako je nastao jedinstveni sistem zelenila koji nije ni klasičan park, ni šuma, ni dvorište, već specifičan spoj svega toga – prostor za igru, odmor i druženje među zgradama.
Danas Novi Beograd ima više od 166 hektara blokovskog zelenila, po čemu se izdvaja u odnosu na druge delove grada.
Zelenilo Novog Beograda nije nastalo preko noći. Ono je rezultat dugotrajnog planskog rada, ali i vremena potrebnog da stabla izrastu i oblikuju prostor. Generacije su odrastale uz drvorede koje su prethodne generacije sadile, stvarajući tako grad koji je rastao zajedno sa svojim stanovnicima.
Od nekadašnje peščare do današnjih zelenih blokova, Novi Beograd je primer kako vizija, strpljenje i plansko uređenje mogu potpuno promeniti lice jednog prostora.
