Simbol nestale moći i neostvarenih visina: Geneks kula i sudbina najpoznatijeg oblakodera Beograda

U svakom svetskom gradu postoji zgrada koja nije samo arhitektonski orijentir već i svedok jedne epohe. I dok Pariz ima Ajfelov toranj, London Big Ben, a Berlin televizijski toranj, Beograd ima svoju Zapadnu kapiju – kolokvijalno poznatu kao Geneks kula.

Ova betonska gromada, koja i danas dominira horizontom Novog Beograda, sa svojih 135 metara visine i 35 spratova, decenijama izaziva podjednako divljenje i nostalgiju. Iako je danas uglavnom prazna, nekada je bila ikona jugoslovenske korporativne moći i ogledalo ambicija koje su bile veće i od same zgrade.

Ideja o izgradnji ove kule začeta je krajem sedamdesetih godina, kada je Novi Beograd počeo da se razvija u moderan administrativno-poslovni centar. Projekat je osmislio čuveni arhitekta Mihajlo Mitrović, a kula je završena 1980. godine. Dva tornja – jedan stambeni, drugi poslovni – povezani su neobičnim arhitektonskim detaljem: dvospratnim mostom pri vrhu, čime je dodatno naglašena monumentalnost objekta.

Poslovni toranj je bio sedište tada moćne firme Geneks (Generaleksport), jedne od vodećih jugoslovenskih kompanija u oblasti međunarodne trgovine. Zgrada je bila statusni simbol, a restoran sa vidikovcem na samom vrhu – mesto dostupno isključivo eliti, partnerima i visokim gostima kompanije.

Zamišljen kao mesto luksuza i prestiža, restoran na vrhu kule trebalo je da ima rotirajući deo, sličan restoranima u svetskim metropolama, kako bi posetioci mogli da uživaju u pogledu na Beograd iz svih uglova – dok obeduju. Iako je deo enterijera naručen iz Danske, a dizajn pažljivo biran, ideja o rotirajućem prstenu nikada nije zaživela – cena tog zahvata bila je prevelika, čak i za tadašnji Geneks.

Raspad Jugoslavije i ekonomski kolaps koji je usledio tokom devedesetih godina snažno su pogodili i Geneks. Firma je gubila tlo pod nogama, a kula koja je nekad bila sedište uspeha, polako je ostajala prazna. NATO bombardovanje 1999. godine dodatno je zapečatilo sudbinu zgrade – poslovni prostori su ostali neiskorišćeni, a vidikovac je zatvoren za javnost.

U godinama koje su usledile, bilo je nekoliko pokušaja da se Geneksova kula vrati u život. Pojedini su predlagali da se prostor adaptira za prekršajne sudove, dok su drugi zagovarali privatizaciju i izdavanje kancelarijskog prostora. Međutim, komplikovani imovinsko-pravni odnosi i neprivlačni uslovi zakupa odbijali su većinu zainteresovanih.

Poslednji ozbiljniji pokušaj revitalizacije desio se 2007. godine, ali bez uspeha. Restoran-vidikovac, poslednji put renoviran još 1989. godine, i danas je zaključan, iako se unutrašnjost – od šanka do stolova i stolica – i dalje nalazi u dobrom stanju, kao da vreme nije prošlo.

Danas, preko 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u Geneks kuli ostaje prazno. I dok se oko nje nižu nove stambene i poslovne zgrade koje menjaju lice Novog Beograda, ovaj oblakoder i dalje čeka svoju drugu šansu – da ponovo postane simbol uspeha, a ne podsećanje na ono što je nekada bilo.

Pitanje ostaje: hoće li Beograd ikada ponovo gledati iz tog spektakularnog ugla, sa samog vrha kule? Ili će jedan od najlepših pogleda na grad zauvek ostati zaključan – zarobljen u vremenu i betonu?