PARK PRIJATELJSTVA

„Park prijateljstva” na Novom Beogradu predstavlja jedinstvenu zelenu oazu i simbol borbe za mir i međunarodnu saradnju. Ovaj park, poznat i kao „muzej mira” na otvorenom, formiran je 1961. godine povodom Prvog samita nesvrstanih održanog u Beogradu. Danas, nakon više od šest decenija, park se može pohvaliti sa 180 stabala platana, koja su zasadili brojni državnici i ugledni gosti iz celog sveta.

Prvo „drvo mira” zasadio je princ Ibrahim Soveil, šef delegacije Saudijske Arabije, 3. septembra 1961. godine, što se smatra početkom stvaranja parka. Nekoliko dana kasnije, 7. septembra, Josip Broz Tito je takođe posadio platan, čime je ozvaničen nastanak Parka prijateljstva. Park krasi Aleja mira, duga 180 metara, gde su učesnici samita nesvrstanih zasadili svoja stabla.

Platani su zasađeni na razmaku od osam metara, što im omogućava da se, na određenoj visini, spoje i formiraju zeleni hodnik. Pored svakog drveta postavljena je ploča sa imenom državnika, zemlje iz koje dolazi, godinom sadnje i latinskim nazivom drveta. Među poznatim ličnostima koje su zasadile drvo u parku su Ričard Nikson, kraljica Elizabeta, Moamer el Gadafi, Indira Gandi, Džimi Karter, Fidel Kastro i Mihail Gorbačov.

Park je takođe mesto gde su Rolingstonsi 2007. godine posadili četiri sadnice sibirskog bresta. Platan je izabran kao simbol dugovečnosti, čime se naglašava ideja trajnog mira. Prvo idejno rešenje parka kreirao je inženjer Vladeta Janković iz Urbanističkog zavoda Beograda.

U okviru Parka prijateljstva nalazi se i spomenik „Večna vatra”, podignut u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Ovaj spomenik je svečano otkriven 12. juna 2000. godine, na godišnjicu završetka bombardovanja.

Park prijateljstva, kao jedan od najvećih parkova u Beogradu, ostaje trajni podsetnik na važnost mira i prijateljstva među narodima, nudeći posetiocima prostor za odmor i refleksiju.