Linijom 16 je nekad vozila trola?!

Krajem 1940-ih godina, beogradske ulice su konačno ugledale prve trolejbuse, i to sa posebnom karakteristikom: nijedna trasa nije prelazila na levu obalu Save. Tek sredinom 1950-ih, trolejbusi linija 14 i 15 počinju da voze do Zemuna, no njihov krajnji cilj bio je Gornji grad i Novi grad, ostavljajući Novobeograđane u iščekivanju. Po dolasku trolejbusa 16, koji je zapravo bio vezan za Nov Beograd, svi su ga dočekali sa velikim entuzijazmom, ali nažalost, ta radost nije dugo trajala.

Italijanski začeci beogradskih trolejbusa

Prvi trolejbusi koji su se pojavili na ulicama Beograda 1947. godine bili su italijanske proizvodnje, dolazili su direktno sa proizvodnih traka kompanija kao što su Fiat i Alfa Romeo. Deceniju kasnije, domaća industrija je uzela stvar u svoje ruke, iako su trolejbusi iz fabrike Goša u Smederevskoj Palanci bili sastavljeni od delova italijanskog i jugoslovenskog porekla. Modeli pod nazivom „Alfa Romeo 910 – Goša Ansaldo“ imali su šasije koje je pravila firma Ansaldo, poznata po svojoj tradiciji u proizvodnji tenkova, brodova i aviona.

Jedan od interesantnih detalja kod ovih vozila bila je pozicija volana – nalazio se sa desne strane, što nije bio samo estetski detalj. Naime, smatralo se da je to omogućilo vozačima bolji pregled prilikom ukrcavanja i iskrcavanja putnika, jer su vozila imala dvoja vrata – srednja i zadnja. Kako bi se olakšao ulazak i smanjile gužve na stanicama, uvedene su i metalne ograde koje su se zatvarale zajedno sa vratima trolejbusa.

Početak saobraćaja linije 16

Beogradski trolejbuski saobraćaj na levoj obali Save započeo je 20. oktobra 1960. godine, kada je linija 16 prvi put povezala Zeleni venac i Novi Beograd, a to je bila prava poslastica za sve Beograđane. Trolejbusi su sa terminusa polazili svakih četiri minuta, a njihovo kretanje bilo je jasno označeno na prednjem delu, gde je stajao natpis „Beograd (Zeleni venac) – Novi Beograd“, dok je unutar svakog vozila bio istaknut broj (od 1 do 8), koji je označavao redni broj vozila na liniji.

Puštanje linije 16 u saobraćaj nije prošlo bez ceremonije. Tom prilikom prisustvovali su brojni zvaničnici, uključujući sekretara za saobraćaj i veze Radivoja Jovanovića i druge važne ličnosti grada, a svakako najuzbudljiviji trenutak bio je trenutak kada je prvi put trolejbus krenuo preko Brankovog mosta ka novobeogradskim naseljima.

Zatvaranje linije 16

Iako je linija 16 bila simbol novog transportnog doba, njena sudbina nije bila dugotrajna. Usled proširenja Brankovog mosta, tokom 1969. godine, trolejbusi ove linije su povučeni iz saobraćaja, zajedno sa trolejbuzima 14 i 15. Na njihovo mesto došao je autobus 16, koji je sada imao zadatak da vozi sve do Karaburme, spajajući dva kraja Beograda, čime je linija postala još šira i fleksibilnija, ali bez svoje trolejbuske tradicije.