Ko je bio Stojan Maksimović?

Arhitekta Stojan Maksimović, tvorac jednog od najprepoznatljivijih simbola Novog Beograda i srpske prestonice – Sava centra – preminuo je u 90. godini života, ostavivši iza sebe dela koja su zauvek obeležila domaću i svetsku arhitekturu.

„Sava centar je izgrađen da traje večno“, govorio je Maksimović, a upravo je to ostvarenje postalo njegovo životno delo i trajni spomenik jedne epohe. Imao je sreću da doživi njegovu obnovu – da vidi kako ovo arhitektonsko čudo ponovo zablista punim sjajem, nakon decenija propadanja. Iako su velike staklene površine zahtevale ogromna ulaganja, zgrada nikada nije izgubila svoj šarm i simboliku svečanosti svakog događaja koji se u njoj odvijao.

Privatizacija je omogućila temeljnu rekonstrukciju Sava centra, pri čemu je sačuvan njegov prvobitni izgled, dok je sam arhitekta aktivno učestvovao u procesu obnove i bio konsultovan kad god je bilo potrebno.

Stojan Maksimović je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1956. godine. Radio je u gradskim institucijama za urbanizam i arhitekturu, a potom i u inostranstvu, gde je realizovao niz značajnih projekata. Njegov opus u Beogradu obuhvata neka od najpoznatijih modernističkih zdanja – Hotel „Interkontinental“, zgradu Opštine Novi Beograd, restoran „Ušće“ na Savskom keju, kao i brojne stambene i javne objekte, među kojima su zgrada V opštinskog javnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici, stambeni blok na uglu Južnog bulevara i Maksima Gorkog, stambene zgrade u Strumičkoj ulici u Šumicama, Sportski centar „Vračar“ i soliter u Mileševskoj 51.

O Sava centru je govorio s ponosom, ističući njegovu važnost za Beograd i Jugoslaviju:
„Beograd, objektivno rečeno, pre izgradnje Sava centra nije imao nikakvih uslova da organizuje međunarodne skupove i konferencije, bez obzira na ugled koji je naša zemlja uživala u svetu. Kada je to shvaćeno, odlučeno je da se on gradi. Mislim da je time Jugoslavija dobila jedan novi prozor u svet – bez obzira što neki danas misle da je taj prozor bio skup“, rekao je još 1980. godine.

Podaci o Maksimoviću nalaze se i na sajtu njujorškog Muzeja savremene umetnosti (MoMA), što svedoči o njegovom značaju i van granica naše zemlje.

Njegova dela ostaju trajni svedoci vremena, ali i dokazi da istinska arhitektura ne pripada samo prostoru – već i večnosti.

Slava mu.